Дете најчешће симболизује нове почетке, рањивост, потенцијал, невиност, разиграност и делове личности обликоване раним искуствима. Слика може бити повезана с пројектом, односом, навиком или идентитетом који се још развија. Може представљати и радозналост, искреност, машту или зависност. Дете не мора дословно одговарати стварном детету; сан можда користи познату слику да истражи бригу, раст, одговорност или недовршено емоционално поглавље.
Осећања која окружују дете често најјасније усмеравају тумачење. Топлина и нежност могу одражавати бригу, наду, креативну енергију или жељу да негујете нешто важно. Страх може проистицати из забринутости због одговорности, беспомоћности, безбедности или грешака. Усамљено дете може одражавати занемарене потребе или жељу за уверавањем. Раздраженост може упућивати на делове живота који траже пажњу када бисте радије били независни, док одушевљење може указивати на обновљену спонтаност и отвореност.
Честе варијације су брига о детету, губитак детета, сусрет са млађом верзијом себе, дете које се игра или посматрање дететовог одрастања. Брига о детету наглашава одговорност и заштиту. Губитак детета може представљати страх од губитка невиности, правца, прилике или контакта с вредним делом себе. Дете које говори необично мудро може симболизовати интуицију или превиђен увид. Сцене раста могу нагласити промену, сазревање и пролазност времена.